Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

O čemu ću govoriti?!

Hm...Pa...o sebi...ma o svemu i svačemu. :)

msn sonja_josipa@hotmail.com

LINKOVI
Blog.hr
t-com
net



Evo...this is me, myself and I

Ovako...ja sam Sonja-Josipa...
4. sam razred, ekonomska škola, upravni smjer.
Rođena sam 10.10.1989.
Treniram stolni tenis već skoro pa 10 godina.
Od nedavno sam slobodna žena (hehe)...nakon dosta dugo vremena, lijepog vremena, al' eto...dogodilo se ovo što je.
I tako...


Pogledajte ih...


Moj brat... =)

Sanja, Marija i ja =)
Ružić moja =)
Ana i kolegica Tina=)
Čorka =)
Ivana (sestrična) i njena kolegica Ana =)
damir
Dorian
dancing queens
matematicarke
teuta
Lucy
lordbyron666
Vk tenzije
Eurosmijeh




Mala moja sestrična...jel nije preslatka? :)


Goran...kuler. :)




Ivana, Jelić...i omekšivač. :D


Marija i ja... :)


Fatalna Sanja. :D


Mrvi i ja...


Ivana i ja :)


Ivana i Marija :)


Pjesma koja mi je stalno u glavi i jednostavno je prelijepa... :)


Toše Proeski - PRATIM TE

Baci pogled preko ramena kad pođeš
Kad po meni ko po suhom lišću prođeš
Pa me makar laktom u grudi pogodi
Makar grub tvoj dodir bio još mi godi

Baci osmeh ispod uvojaka barem
Da u tvoje misli bar na kratko stanem
Ko u usporenom filmu se spotakni
Preko mojih nogu ruku mi dotakni

Ref.
PRATIM TE,SVE U KORAK SVAKU STOPU POLJUBIM
SVAKU SUZU,SVAKI UZDAH OSJETIM
TU SAM DA TI NADU VRATIM
AKO PADNEŠ DA TE UHVATIM
PRATIM TE
I KAD NE GLEDAM PO KORAKU TE ZNAM
SVAKI DRHTAJ TVOGA TIJELA OSJEĆAM
TU SAM DA TI NADU VRATIM
AKO PADNEŠ DA TE UHVATIM
PRATIM TE

Kad se ispod tvoga kišobrana stisnem
Ja sam sretan iako na pola kisnem
Pa me makar laktom u grudi pogodi
Makar grub tvoj dodir bio još mi godi

PRATIM TE....

Krv u glavu udari
I ko struja oživi
Ovo tijelo bar na kratko ozdravi

PRATIM TE...

Tatinih ruku djelo...more...Šibenik.


...i mojih ruku djelo...Bosut.






Opet Ivana i ja i Jelić :)



Vinko i Stipa :)

nedjelja, 11.01.2009.

...!!!!!...

U trenutku dosade sam se sjetila da ovaj blog postoji i da već mjesecima nisam ništa napisala. Pročitala sam Čorkin post koji me potakao da nešto napišem o obitelji. Inače nisam osoba koja razmišlja o takvim stvarima.
Napisala je/si kako obitelj uvijek nekako stavljamo na stranu. U potpunosti se slažem s njom/tobom. Otkako sam otišla u Osijek na faks samo jedan vikend nisam došla u Vinkovce i tada sam nešto shvatila, al' opet nekako silim to da što manje vikendima dolazim kući iako znam da će mamu i tatu to rastužiti. Ja sam u obitelji najglasnija i kad god dođem kući tata kaže da je odma sve življe, galama, smijanje. Uvijek sam šašava bila, a i ostat ću. :D
Nego, da se ja vratim na ono o čemu sam krenula pisati. Shvatila sam da su naši roditelji najsretniji kad smo kod kuće, ma kakve gluposti radili...kako glupavi znamo biti teško shvatimo...ja sam shvatila...znam da su moji zadovoljni i kad dođem kući i cijeli dan sam zatvorena u sobi jer učim, jer jednostavno, kod kuće sam, osjete to, mogu kad god požele proviriti u sobu, al' ne ja im uporno hoću to uskratiti jer bi ostala u Osijeku i ništa ne radila ili bi isto tako učila. Živcira me sto stvari kod kuće kad učim, al' to se može riješiti, al' ne, ja moram tupiti da ne mogu učiti kod kuće. Vjerujem da ima i drugih koji se tako ponašaju i nadam se da će shvatiti to, kao što sam i ja. Možda je malo glupav post, al' eto...htjela sam nešto napisati na tu temu jer me nešto potaklo i dosadno mi je...ko zna, možda bude još postova za manje od godinu dana. :D

srijeda, 13.02.2008.

.........::::::Samo za tvoje oči::::::..........

nedjelja, 27.01.2008.

Prošla i ova... :(

Da, da...prošla i ova subota i prezadovoljna sam...
Bile mama i ja jučer ujutro u gradu, kupila nove cipelice...naravno, odma ih naveče obula i baš sam (opet) prezadovoljna.
Bile prvo na Ižinom rođendanu (pozz njemu i sretan mu rođendan) i tamo je došlo do sranja (kad se moram tako izraziti, obično ne govorim to ) između mene i Ane sa Silvijom i Sanjom...stvarno je preteško shvatiti istinu...ne moš vjerovat kolko je to teško, nekima!
Al' ok...ako će tako...neka ih, al' nadam se da će jednom shvatiti sve.
Što je najgore, sad i Sanja i Iža prekinuli...mislim...grozno...nećemo u detalje, ovo je dovoljno.
Kasnije otišli u Bordo i bilo je baš super, Čorka i brijača našla.
Onda nam Ivana otišla kući, a mi u Vanillu...
Ajme...bilo je...prepredobro!
Plesale smo otkako smo došle pa do fajronta, posebno Čorka i ja...
Pokraj nas je bio onaj iz prošlog posta, vjerojatno je to sve ispalo kao da sam tamo zbog njega bila, al' tako me zaboli, jer nije bilo zbog njega...mi smo prvi tamo došli!
Kasnije opet bila neka sranja (i opet ta riječ ) s jednim dečkom i Dorianom, al' riješilo se to i tako...
Sad opet živimo do sljedeće kave...da, da...to sam zaboravila...Maja i ja smo zabrijale na kave, svaki slobodnu "minutu" iskorištavamo da odemo do Bordoa na cappuccino od vanilije i čašu vode.
Jedva čekam subotu...uf...baš me veseli to plesanje i sve...ma super.
Pozz svima!

Moram nešto nadodati...dotičnog gospodina koji mi se mota oko Ružić nisam spomenila.
Stavrno nisam u redu.
Ugl...već treću subotu mi se motao oko nje i sad je nešto bilo i tako se malo čuli i nadam se da će tu biti nešto...napokon jedan skroz normalan, kolko se za sad čini.
I tako...

Legendarna slika...Čorka i ja u wc-u u Bordou.


Pozz...konačan...

nedjelja, 20.01.2008.

................

Ne znam šta bi napisala u naslov...

Malo mi je dosadno, trebala bi pisati lektiru, al' baš mi se ne da...
Jutros sam se probudila u 10 i 15 da bi gledala Ne daj se, Nina (postala sam opsjednuta tom serijom!), a išla sam spavati u pola 5.
Jasno vam je kako sam naspavana.
Jedva čekam da mi dođe Maja i da idemo na kavu...baš sam u zadnje vrijeme zagrijana za kave.

Jučer...noćas smo Ana, Silv i ja bile u gradu i bilo je predobro.
Naplesale smo se, zezale...gledale dečke...ipak smo sad slobodne djevojke.
Ima jedan dečko...baš mi je presladak, al' stvarno presladak...jedno vrijeme mi se sviđao i onda ga dugo nisam vidjela i onak nisam ni razmišljala o njemu, al' noćas sam imala skoro cijelo vrijeme pogled na njega...hm...presladak je dečko, al' kakva sam ja nesreća, neće biti ništa od njega!

Kempo je lik kakvog nema!
Baš je dečko lud...

Dorian nam se isto opustio i plesao i baš nam je bilo super...ide to njemu.

Eto...sutra počinje drugi tjedan škole, a do proljetnih praznika ima 7 tjedana...brzo će to proći...ne brinem ja.
Dobili smo teme za maturalnu radnju...ja sam taman fino dobila...tetkino područje i onda će mi ona fino pomoći.
Super ispalo.

Na tzk smo imali 10-ak minuta slobodno pa smo se malo slikale...

Sanja, Silv i ja...


Silv i ja


...i zakašnjele slike s dočeka...

Ana i Maja


Ja i moja Marijica


Jelić i Galićka


Mi cure


Sanja i Silv



To bi bilo to...

Moram još nešto dodati, što mi je Štibi poslao...preludo.

utorak, 01.01.2008.

SRETNA NOVA GODINA!!!!

Eto...svima sve najnajbolje u Novoj godini... :)
Ja sad došla kući...bilo je predobro...prvo u Vanilli do oko pola 5 i onda mama i tata došli s vlasnicima Marabua u Marabu pa me zvali da dođem s prijateljicama.
Ma predobro...svi me još uvijek doživljavaju kao malu, ta ekipa tamo u Marabuu...ja sam za njih još Sonjica i imam 7 godina! :)
"Odali" su me mami i tati da u 3 ujutro plešem u disku i slično...ma šašavi su skroz.
Popodne idem u Zagreb, malo na praznike i u shopping i taaaakoooo. :)
Eto...pozz svima.

nedjelja, 16.12.2007.

OGLAS hehehe...

I tako...pao je dogovor za maturalnu...bit će je. Jeeeeeee! :)
Al' ima jedan problem...nemam pratnju pa sam odlučila napisati oglas. :D
Tražim pratnju pa nek' se jave zainteresirani ili neko ko ima prijatelja nekog...Gorane, rekao si da ćeš mi naći dečka...pa ajde. :D
Eto tako...vidiš Čorak... :D

Omg koji sam ja lik! :D

Pozzz svima! :)

P. S. Slika je priložena tu malo dolje, lijevo. :D

ponedjeljak, 10.12.2007.

...............

Jel vam se dogodilo ikada da neku osobu znate jako, jako dugo i onda odjednom slučajno saznate da ju zapravo ne znate i da vam je uglavnom lagala i skrivala neku istinu od vas?
E meni se to jučer dogodilo...
Prčkala sam po kompjuteru i otkrila nešto što me je tako razbijesnilo i totalno sam promijenila mišljenje o toj osobi.
Mislim...kad znaš nekoga dosta dugo, priča ti jedno, a nekome drugom potupuno drugo i onda ti to okriješ i ne možeš vjerovati svojim očima, ušima...
Vjeruješ da je drugačija ta osoba od drugih, ono, uvjeren si i onda...paf...ostaneš bez riječi...priča svašta o tebi, otkriva drugoj osobi stvari koje tebi nikada nije ni natuknuo, a kao bili ste ono...odani jedno drugome, govorili si sve....
Meni je to tako sve jadno...kad tako to saznaš i ti se jadno osjećaš...prevareno...povrijeđeno iako ti se više živo j...e za tu osobu, al' ono...svejedno ti je glupo jer si dugo vremena proveo s njom u laži, prijevari...
Na kraju svega samo znam da mi takva osoba nikako ne treba u životu i prekrižit ću ju u potpunosti...

nedjelja, 11.11.2007.

Nešto novo (lijepo) treba da se desi...

Kod mene se i dogodilo...
Došlo je do nekih promijena u mom životu pa sam odlučila, iz dosade, malo izmjeniti blog.
Prije dva tjedna smo Ivan i ja prekinuli...jednostavno je to, valjda, bilo previše za mene...skoro dvije godine veze, a ja 18 godina imam.
Htjela bi se iživiti i to je to...očito nisam bila sposobna nastaviti tako ozbiljnu vezu, nemam pojma, odjednom je sve propalo i eto...
Stvarno nam je super bilo, al' eto...što je tu je.

Za tjedan ili dva polažem vozački.
Danas sam išla (inače, nedjelja je...jadan moj instruktor, kolko čovjek radi) na poligon...pa to je bilo strava, jedva gledam, a treba ciljati i razmišljati, a ja ko mrtvo puvalo.
Instruktor je ludio, al' na kraju je od jada, vjerojatno, umirao od smijeha.
Na kraju sam uspjela kako treba napraviti i svi sretni i zadovoljni smo išli kući.

Noćas oko 2 sam se vratila iz Zagreba...bilo je predobro.
Pozz Zrinki, Danijelu i Vinku!
U Zagrebu se uvijek super provedem, al' ovako dobro još nikad nisam.
Sto put smo išli piškiriškit.
Neke osobe su se dosta otvorila, možda čak i previše.
Hehe...Danijele, bilo je gusto. Ha?
Bilo je tu svakavih priča, sklapanja dogovora.
Svi ćemo u Osijek na faks pa smo se smišljali kako ćemo živjeti, šta raditi.
Danijel je došao do jedne vrlo zanimljive ideje: "Idemo kupiti neko zemljište i lagano početi graditi kuću, cigla po cigla i do nagodinu ćemo uspjeti."
Na kraju smo ipak odustali od toga i odlučili stanove uzeti, nema nam druge, samo da budemo blizu.
Kako smo tulavi bili, ajme...mi smo tamo na Interliberu ćamili 2 sata jer je bio glupav, a samo smo mogli prijeći preko i otići kupovati u onaj novi šoping centar.
U pola 5 sam se ja sjetila da smo mogli otići tamo, a u 5 smo morali na okup da bi išli u centar i na operu u HNK.
Tako da je propao naš šoping.
Kasnije smo iskoristili slobodno vrijeme i otišli u Importane centar, sjeli tamo popiti nešto.
Počeli smo s kavom, kapučinom itd., a završili s dva Pelinkovca...uf...kako je vruće bilo.
Išli onda u HNK, na operu Seviljski brijač ...skoro sam zaspala nekoliko puta, al' nisam se dala. Sve u svemu, predstava je bila ok, samo da je malo kraća.
Ugl...bilo je fantastično!
Dogovorili smo se da ćemo ponoviti to prvom prilikom, recimo kad ja položim otići ćemo u Osijek...nadam se da će se to i ostvariti.

Pozz svim mojim curama i dečkima!

Eto...idem spavati sada.

srijeda, 05.09.2007.

Ola chicas y muchachos!

Bit će puno teksta (ohohoj...preporučam vam da pročitate...svašta ću napisati pa bi vas moglo zanimati i mogli bi ste možda tamo jedom otići kad pročitate ovo što ću napisati...ko zna) i slika kolko hoćete pa eto...uživajte. :)
Pasite oči. :)

Vratismo se mi iz Španjolske...ok...nismo samo tamo bili, al' uglavnom jesmo. :)
Bilo je...excelente! :)
Ovako...krenuli smo u 22 ili 23 h 23.8.
U busu smo bili s pola f razreda...rodile se i neke nove ljubavi. ;)
U Italiji, nedaleko od Gardalanda dogodila nam se prometna nesreća.
Neki kreteni talijanski izletili nam pred bus, vozač nije mogao zakočiti na vrijeme i došlo do lančanog sudara.
Još jedan naš bus je sudjelovao.
Onda smo nekoliko sati čekali da dođu preostala dva busa po nas i išli u Gardaland.
Ivana...nisam se na kraju vozila na Blue tornadu...bila je prevelika gužva pa mi se nije dalo čekati, a i ove moje su neke strašljive, a one koje nisu, nisam mogla naći.
Naveče su nam došli novi busevi pa smo nastavili put prema Francuskoj.
Tamo smo bili u Monte Carlu, Monacu (samo došli do parkirališta jer je sat vremena za bus 100 eura!) i Cannesu.
Monte Carlo me nije fascinirao, al' Cannes je...grad je prelijep.
Zanima me kako bi bilo da smo preko dana ili naveče oko 12 bili, a ne u 6 ujutro.
Sigurno je po danu, kad ima ljudi, grad još ljepši.
U Nicu smo trebali ići, al' na kraju nismo jer se neki radovi obavljaju.
Popodne smo stigli u Lloret de Mar...gradić je super. :)
Marija, Ivana i ja smo bile zajedno u sobi, na 3. katu...a svi ostali naši su bili na 1. :(
Hotel je bio dosta loš, al' nema veze...nama je bilo dobro. :)
Malo se prošetale po gradu i eto večere...ono...hrana je bila ok.
Moglo se izabrati i dobrih jela.
Sljedeći dan smo imali slobodno prijepodne za kupanje i ostalo.
Mi smo bile na plaži...valovi su bili ogromni, izbijali su nas. :)
Kasnije smo išli u Montserat (to je jedno svetište...Crne Gospe, ako ste čuli, koje se nalazi jako, jako visoko na jednoj planini, strašno je ići po tim cestama busom) i u Barcelonu na fontane, koje su prelijepe.
E onda sljedeći dan smo išli ujutro u Barcelonu, u obilazak.
Bili smo na Barceloninom stadionu...ajme kolki je. :)
Onda na onom stadionu gdje su bile Olimpijske igre '92., kod jedne vrlo zanimljive katedrale i nemam pojma gdje još.
Ta katedrala je preluda...ima svašta po njoj...guštera, puževa, sova na ramenu Gospe, voća...ma preludo. :)
I na kraju u shoppingu...dali su nam sat ipo, a parkirali smo se Bogu iza leđa od trgovina, tako da ništa nismo stigli.
Kupila sam jednu majicu.
Kasnije smo išli na Vitešku večeru...e to je bilo nešto. :)
Juhu smo morali piti iz zdjelice i krompir i piletinu jesti rukama. :)
Onda sljedeći dan smo išli (nas nekoliko koji smo htjeli) u jedno selo pokraj Lloreta, Tosa de Mar se zove.
Kao u shopping, a ništa na kraju nismo kupile, u stvari ja sam majicu kupila.
Vratile se i onda u Lloret po trgovinama...opet ništa nismo kupile i šta se dogodi naveče...ukradu mi novce...sranje živo.
230 eura...!
Vrata sobe bila pokidana, uletili i ukrali.
Zdrpi i briši. :)
Najgore od svega je što je Ivana bila u sobi, tuširala se...šta da je baš tada izašla iz kupatila...Bože sačuvaj.
Ništa...razrednica mi posudila i ok.
Što je najgore...taj dan mi išle opet po trgovinama i ja nađem sto stvari koje bi mogla kupiti da sam imala sve one svoje novce, al' uspjela sam kupiti dvije haljinice i majicu, i suvenire...naravno.
Da...večernji izlasci.
Imali smo plaćen ulaz u tri diska...kao najbolji Hollywood i još neka dva.
Prvu večer ajd mi išli tamo u Hollywood, al' bilo bezveze pa smo išle nas tri istraživati i našle se u Tropicsu.
Na kraju smo tamo svaku večer bile.
Predobar disco, glazba super, atmosfera...ma Vanilla im ni do koljena nije, al' neka nje, nek' nam se otvori u subotu. :)
Dečki su tamo napaljeni, ajme meni...upozale smo dva Talijana zadnju večer...baš smo se napričali.
Skužila sam da znam sasvim dobro pričati engleski...bravo ja! :)
Sljedeće jutro smo išli za Italiju...
Spavali smo u Veroni i onda obilazili Veronu, Padovu i na kraju Veneciju.
U Padovi smo prolazili kroz preprelijepi park...kad dođem do svog bluetootha stavit ću sliku tog parka.
Venecija je isto jako zanimljiva...bit će ispod sve slike pa ćete vidjeti.
A Verona...Julijin balkon, kip i kip Dantea, i kolosejum.
Ništa posebno.
U subotu ujutro u 8 smo stigli kući.
Ajme...sram me bilo...nisam vodiča spomenila...Piki naš. :(
Najbolji je...stvarno su nam on i razrednica da ne kažem uljepšali ovo putovanje.
Bili su skroz korektni prema nama, zezali se.
Troje profesora su bili grozni, stražarili po hodnicima, derali se...ma...a razrednica i još dvije profesorice su bile super i pustili nas da se zabavljamo, a Piki se samo zezao...ma super je.

Taj dan kad smo se vratili išla sam u svatove...bila djeveruša.
Vodila sam mladoženju pa sam se i morala s njim voziti do mlade...i to u čemu...u limuzini.
Hehe...bome je ko u filmovima...kum me je napijao rakijom medovačom i tako. :)
Ivan je isto bio u svatovima pa smo on, Goran, tata, mama, njegove mama i tetka plesali...ma super. :)

I tako...gotov post. :)
E da...još nešto.
Ko god može, nek' ide u Španjolsku, odnosno Barcelonu pa čak i Lloret...neće požaliti.
Prelijepo je tamo.
Ja idem, čim si zaradim ili se udam, na medeni mjesec idem tamo. :)

nedjelja, 19.08.2007.

Na forumu sam pronašla ove slike...jel znate ko su te dvije osobe?

Još malo pa maturalac.
Našla sam super slike pa da stavim, a kad se vratim stavit ću ono što sam ja uslikala. :)


Ružić...vidiš to zaokruženo...e to ti je Blue tornado.
Idemo? :)

Monaco, Nice, Monte Carlo i Cannes


Padova, Verona i Venecija


Lloret de Mar (hotel) i Barcelona


Ko hoće vidjeti puno slika s cijelog putovanja jednog Slovenca nek klikne na ovaj link.

Danas je Ivanu i meni godina ipo veze.
Bilo je tu svačega, ali još puno, puno toga nas čeka.
Jel tako? :)

I da...da se pohvalim...prvi put sam vozila auto.
Hehe...bilo je super, stvarno se radujem vožnji. :)

Idem sad...samo što ne zaspem tu.
Javim se poslije maturalca.

subota, 11.08.2007.

Štafeta i ostalo...

Ajd da prvo riješim štafetu pa ću onda malo nešto i napisati...za promjenu. :)

...:::ISTINA ili LAŽ?:::...

I jedno i drugo...u različitim situacijama. Istinu bi svatko trebao govoriti, ali to bi ponekad bilo bolno, tako da smatram da bi nekad trebali reći i nekakvu laž da ne povrijedimo osobu kojoj to govorimo. Laganja je grijeh, ali treba ponekad i sagriješiti za dobrobit drugih.Naravno, to ne trebaju biti velike laži.

...:::MRŽNJA ili OPROST?:::...

Naravno, oprost. Svaka osoba bi trebala znati opraštati, ali sve ima svoje granice. Ali opet ako ne možeš oprostiti, ne trebaš mrziti jer mržnja izjeda osobu.

...:::SLADOLED ili KOLAČ?:::...

Ovo je teško... :)
Kad ima sladoleda, onda sladoled, a kad ima kolača, onda kolači. Sad sam sanjala kolače...mama je napravila ovakav kolač...ajme meni...




inače to gore na plavoj podlozi su s desne strane komarci, a s lijeve je muha.

...:::MOTOR ili AUTO?:::...

Motori me nisu nikad privlačili pa znači...auto. U 9. mjesecu počinjem voziti...ajme...jedva čekam. :)

...:::PUTOVANJA ili UČENJE?:::...

Pa dobro...ko je sastavljo ovu štafetu?! Kakvo je to pitanje?! :)
Putovanja, naravno...iako sam se i njih zasitila.
Od malena putujem s mamom, tatom i bratom, a onda sam i st.tenis počela igrati pa svaki vikend na turnire i lige u druge gradove, al' svejedno jedva čekam maturalac, iako mi je preteško opet otići od kuće, Ivana. :(
Hvala Bogu pa ide moje društvo, još da se i od njih moram odvajati...

...:::DISKO ili KAFIĆ?:::...

Kako u koje vrijeme...kafić po danu, Pingvin po mogućnosti, a i naveče...Marabu. Disko od jedan na dalje. Ajme meni...jedva čekam da se otvori Vanilla...kao i svi ostali pošteni ljudi. :)

...:::NOGOMET ili KOŠARKA?:::...

Ovako...košarku sam prije igrala, kad sam imala koš u dvorištu. I sad bi ju igrala da je koš kod nas. Moram Gorana izmaltretirati kad se vrati s mora da ga dovuče pa da igram. A nogomet...njega mogu pogledati, al' nikako igrati. Više mi se ni ne da tolko gledati. Jedne godine sam na Lokosima igrala...ekipa mi se zvala Ronaldine. Koja je to senzacija bila. :D

...:::LAPTOP ili KOMPJUTER?:::...

Definitivno laptop...znam kako je to imati ga, tako da je puno, puno bolje imati laptop i ko god može, nek si ga uzme. Kad mi se gleda film, uzmem ga, stavim na stolicu u sobu, legnem u krevet i gledam. Mogu gdje hoću s njim. Jest da baterija traje bjednih sat ipo vremena, al' ok.

...:::DA VIDIM ZLATNU RIBICU, KOJE BI MI 3 ŽELJE ISPUNILA?:::...

Hm...zdravlje, ljubav i uspjeh.

...:::ŠTO TE NA DEČKIMA PRVO PRIVUĆE?:::...

Naravno, prvo izgleda, a tek kad i ako upoznam tog dečka, vidim kakav je.

...:::BEZ KOJIH OSOBA NE BI MOGLA?:::...

Bez familije, prijatelja i Ivana.

Ovo sam ispunila...
Kod mene nema puno toga novog, odnosno ništa novo nema. :)
Vratila sam se s mora/priprema, nastavila tu trenirati 2x dnevno, naveče izlazim.
Sad bi se trebala spremati za grad, al' ne ide se ni Sanji ni meni pa ja idem s Ivanom.
Sljedeći vikend ćemo imati pijanku povodom maturalca.
Jedva čekam maturalac...Francusku i Španjolsku...u Italiji sam bila, tako da i nema neku veliku želju za njom.
1.9. idem u svatove kod maminog bratića...bit će i Ivan u njima...jedva čekam. :)
Ivana nam dolazi, valjda, sutra pa ćemo se s njom vidjeti, Silv je u Dubrovniku...
Vrijeme je očaj živi.
U srijedu opet počinje ljeto...hvala Bogu.
Đigira me ova kiša i hladnoće...hoću vrućine!
I tako...eto...


Novalja moja :)

Pozz svima! :)
Čujemo se...

utorak, 26.06.2007.

Ivanin rođendan...

...je bio fantastičan!


Ovo je Ivana

Stvarno smo se predobro provele...prvo na večeri...


Ivana i Josipa


Marija i Maja su nam u subotu bile prelijepe


Ljiljić i Tihana


Još jedan dokaz kako mi je Marija bila lijepa

...a onda na termama i u gradu.
Na termama nam se pridružila i Marija...jedna druga, ne ona od gore.


Ana i Marija


Ivana i Ljiljić

Sve su malo nazdravile votkom, vinom, a ja...ledenim čajem.
Zbog zdravstvenih problema za mene nema alkohola.
Nemojte misliti da sam trudna.

Evo i ostalih slika...


Ljiljić, ja i Tihana...prva zajednička slika, ikada

Jučer...kad je Ivani zapravo bio rođendan, 18. smo išle kod nje na torte.
Bilo nas je 8...stoje neke babe i onako začuđeno, otkud nas tolko cura...hehe...koda nas je 100 bilo, al' ajd...oprostit ćemo im jer su to babe.

Ana i ja smo imale mali foto sešn








Ana i Čička


Ana i Marija...


Ivana i njen mali brat Pavo...dijete je preslatko

Jučer je bilo isto super...nadam se da će tako i od ostalih rođendan proći.
Onda ćemo i Vanillu imati.
Ovaj put smo nakon zatvaranja francuske išle u Marabu, bilo je great.

Eto...pozz svima...Ivani, Mariji, Sanji, Silviji, Josipi, Ani, Maji, Mariji No.2, Čički, Tihani, Ljiljić i Ivanu

utorak, 12.06.2007.

Hoću sreću u ljubavi!!!

Ne, ne...nemojte misliti ono što ste pomislili kad ste pročitali ovaj naslov (to posebno za tebe, Ivane, vrijedi).
Ja sam jako sretna sa svojim dečkom ...pala mi je jedna tema na pamet.

Gledam po netu šta ima i slušam radio i naravno, sve pjesme su srcedrapajuće, ni jedna do sad nije bila o sretnoj ljubavi, lijepoj vezi, sve su to pjesme o nesretnim ljubavima, propalim vezama i patnji za nekom osobom.
Shvaćam ja da u tuzi riječi izlaze same od sebe, al' jel nebi tako trebalo biti i u sreći?
Ljudi kad su sretni pjevaju, plešu, glupiraju se...jel ne spada u to i da mogu lijepu pjesmu napisati?
Mislim da bi tebalo...evo sad Doris Dragović.

...da si tu, da se pjesmom budim, da ti snene oči ljubim...da si tu, osmijeh da mi se vrati, da kao ptica poletim...da si tu...

Zbilja je teško naći pjesmu u kojoj se pjeva o sreći, uzvraćenoj, sretnoj ljubavi i to me jako živcira.
Ponekad imam neku potrebu poslati Ivanu u poruci neku lijepu pjesmu, al' ne mogu ništa naći, jer šta...sve su tužne.

Evo jedna od rijetkih pjesama u kojoj tema nije o nesretnoj ljubavi, tako bar izgleda :), od koga drugoga, nego od naših najdražih Scorpionsa (jel tako? :))...za tebe, honey. :)

srijeda, 30.05.2007.

Nemam inspiracije, ni malo.
Eto...u subotu i nedjelju sam bila u Zagrebu, na bratićevoj krizmi.
Vidjela sam Anuuu, jako je narasla. :)
Evo slikica...



Ne znam šta da više napišem...sva sam neka jadna, teško mi je i pisati, valjda od treninga.
Da...noćas su mi Goranovi (kliknite na link i idite vidjeti slike s norijade...luđaci!) prijatelji pjevali serenadu ispod prozora.
A gotova škola pa mogu raditi šta hoće...pijanice. :)
Danas, sutra nemam nastavu zbog nacionalnih ispita.
Juuuuupiiiii...!

Bliži se kraj školske godine...hvala Bogu!
Ne mogu ja više, ne da mi se više učiti.
Pozz svim mojim kolegicama i kolegama, a poseban pozz mom dečku

Evo slide show... :)

četvrtak, 17.05.2007.

Evo nešto kul što mi je poslala Dina iz Pule...prijateljica sa stolnog tenisa.

Nsiam vrevjoao da zpavrao mgou rzmjaueti ono što čtaim. Zaavljhuući nobniečoj mćoi ljdksuog mgzoa, pemra irtažsiavnjima zansntevknia sa Cmbargeida, njie vžano kjoim su roedsljdoem npiasnaa slvoa u rčijei, jdieno je btino da se pvro i zdanje sovlo nlaaze na sovm msjteu. Otasla solva mgou btii u ptponuom nerdeu i bez ozibra na ovu oloknost, tkest mžoete čtiati bez pobrelma. Ovo je zobg tgoa što ljduksi mzoak ne čtia savko slvoo pnaooosb, već rčijei prmraota kao clejniu. Oavj preomećaj je šljiavo nzavan tipoglikemija.

Začuđujuce, zar ne? A uevijk ste msilili da je pavrpois vžaan.

Danas je u školi bio opći kuršlus.
Možete pročitati o tome na zajedničkom blogu.

Evo jedan slatko-smiješna slika. :)



I na kraju...po običaju...pozdravi. :)
Mom dečku , baci Gogi , Ružić , Sanji, Mariji, Ivani itd.